Че Гевара, Пауло Фриере и педагогија револуције

Опис

ЧЕ ГЕВАРА, ПАУЛО ФРЕИРЕ И ПЕДАГОГИЈА РЕВОЛУЦИЈЕ Питер Мекларен Књига познатог критичког педагога Питера Мекларена на узбудљив и неочекиван начин враћа нас изворним начелима критичке педагогије. Кроз култне ликове револуционара Че Геваре и педагога Паула Фреиреа, Мекларен бескомпромисно подсећа читаоца да пут промене личности, могућ кроз образовање, има смисла једино ако доводи до промене света око нас. Циљ образовања отуда мора бити развијање критичког става према друштвеним односима. У фокус Мекларенових разматрања враћа се презрени и одбачени појам класне борбе, призивајући наду да свет либералног капитализма није и једини могући. Одбацујући помодну неосетљивост неких постмодерни-стичких теорија према стварности друштвених односа, аутор призива теорију образовања која ће бити начињена од крви и меса: од виђења света оних који су живели борбу за ослобођење − Фреиреа и Чеа. Док о Фреиреу прича топло, као о драгом пријатељу и учитељу, аутор Ел Чеу прилази са осећањем аутентичног духовног сродништва, услед чега читаоца, без обзира на академски карактер текста, до краја књиге не напушта заводљива мелодија револуционарне химне “Hasta siempre, comandante”. „Мада ова књига неће разоткрити никакве нове мистерије у вези са Чеовим животом или смрћу, ипак обећавам да ћу формирати нов контекст у коме се може поново проценити његово наслеђе – један ‘педагошки’ контекст за процену начина на који је живео живот – што је, на крају крајева, и најзначајнија лекција коју нам је оставио да о њој размишљамо и на њу се угледамо.Фреире је успео да надживи Чеа за преко тридесет година, а свет је бољи захваљујући ономе што је успео да постигне на свом дугом и мукотрпном путу ка ослобођењу. Мало је људи који су људски дух унапредили толико успешно као ова два човека.Фреире и Че били су непоколебљиви у свом ставу да суштина успеха образовања и културних процеса усмерених ка ослобођењу није у томе да ослободе људе од окова, већ да их колективно припреме да се сами ослободе. Фреиреов приступ био је систематичнији, па је успео да разради формалне и неформалне услове за успешно остваривање тог педагошког сусрета. Револуционарна педагогија заснована на лидерству инспирисаном Гевариним и Фреиреовим радом поставила би ослобођење од расног, класног и родног тлачења као главни циљ образовања за нови миленијум. Тако замишљено образовање било би посвећено социјалној правди и преобликовању друштвеног живота на основу демократских социјалистичких идеала.“ ​Питер Мекларен је познат по својим радовима и ангажовању у области критичке педагогије, критичке писмености, социологије и антропологије образовања, културолошких студија, критичке етнографије и марксистичке теорије. Био је предавач и директор Центра за образовање и културолошке студије на универзитету Мајами и професор на Одсеку за постдипломске студије у области образовања и информација на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу. Његови радови и политички активизам често су га водили у Латинску Америку, на Карибе, у Европу, Средњи исток и југоисточну Азију. Критичком педагогијом се бави не само као теоријом и филозофијом образовања него и као друштвеним покретом који је оријентисан на праксу, на начин на који је то дефинисао њен утемељивач, Пауло Фреире. То је Анри Жиру објаснио као „покрет у образовању, вођен страшћу и принципима, који помаже ученицима да развију свест о слободи, да препознају ауторитарне тенденције и повежу знање и моћ са способношћу да делују конструктивно”. Мекларенове најновије књиге су Револуционарни мултикултурализам: Педагогије супротстављања за нови миленијум, Критичка педагогија и култура предаторства: супрот-стављене политике у постмодерно доба, Школовање као ритуална представа: ка политичкој економији образовних симбола и гестова, као и Живот у школама: увод у Критичку педагогију у основама образовања.